bourreau, n.
1. (exécuteur, tortionnaire) cwel(le)re/cwelmere (m. ja) > a.m. queller ♦ flǣscbana (m. an) ♦ flǣsccwellere (m. ja) ♦ slaga (m. an).
2. (tourmenteur) cwylmend (m. nd) ♦ pīnere (m. ja) ♦ tintregend (m. nd) ♦ tintregþegn/tinterþegn (m. a) ♦ wītnere, v.h.a. wīzināri {m. ja}.