mercien

mercien, adj. et n.


1. adj. Mercisc/Mi(e)rcisc.


2.
n. Merciens M(i)erce/Myrce (m. pl. i) ♦ Miercan (m. pl. an) ♦ Sūþ(an)hymbre/Sūþ(an)humbre (m. pl. i). Merciens du nord Norþmirce (m. pl. i). Merciens du sud Sūþmirce/Sūþmerce (m. pl. i).