savant

savant, adj. et n.


1. adj. a. (philosophique, intellectuel) ūþwit(e)licwordsnoterlic.

b. (érudit) bōccræftig bōclic gelǣredgestæflǣred stæfcræftigstæfwīs woruldwīs/weoroldwīs. très savant geþungen, v.s. githungan ♦ þurhlǣred.

2. n. bōcere, got. bōkareis, v.h.a. buohhāri {m. ja} ♦ bōcrǣdere (m. ja) ♦ esne, got. asneis, v.h.a. asn(er)i {m. ja} ♦ lār(þ)ēow/lārþēaw/lāruw (m. wa) ♦ lārwita (m. an) ♦ leornere (m. ja) > a.m. learner ♦ leornungmann (m. th. rac.) ♦ pundere (m. ja) ♦ rǣdere (m. ja) ♦ stæfleornere (m. ja) ♦ þēodwita (m. an) ♦ wīsa (m. an) ♦ wita/weota (m. an), v.h.a. wizzo, v.fr. wita ♦ wītega/wīt(i)ga, v.h.a. wīzzogo {m. an}. grand savant hēahleornere (m. ja).